Zbirka pesama Moj svet mašte Selme Pitić otvara se kao prostor unutrašnje osećajnosti, u kojem se prijateljstvo, čežnja, mašta i sećanje neprestano dodiruju i prelivaju jedno u drugo. Već od prvih stranica jasno se oseća da je reč o knjizi koja nastaje iz potrebe da se emocija sačuva, zapiše i podeli, pa zato njeni stihovi deluju neposredno, iskreno i intimno.
Selma Pitić pripada autorkama koje pisanju prilaze iz lične, duboko proživljene potrebe. Njena biografija otkriva spoj senzibiliteta, discipline i posvećenosti drugima: obrazovana u Subotici, sa iskustvom rada u zdravstvu i prosveti, ona u književni izraz unosi i emotivnu budnost i pažljivo osluškivanje čoveka.
Tema prijateljstva snažno oblikuje prvi deo zbirke i ostavlja utisak emotivne okosnice celog dela. Kako ste gradili taj sloj bliskosti i poverenja kao temelj vašeg poetskog sveta?
Sve je počelo pokušajem katarze. Ono što je u meni, jednostavnije mi je da napišem. Brz protok vremena meni smanjuje mogućnost adekvatnog iskazivanja emocija. Volim ljude, a ovo je pisani dokaz toga; neka im ovo što sam napisala bude podsetnik vo vjeki vjekova.
Zbirka je organizovana u više celina koje prate emotivni i misaoni razvoj, od igre i mašte ka dubljim, introspektivnim tonovima. Kako ste koncipirali unutrašnju strukturu knjige?
Prvobitni redosled nije bio ovakav. Drago mi je ako se stiče utisak uređenosti. Međutim, ima tu i slučajnosti. U meni se ponekad na stotine misli guraju koja će pre da izađe napolje. Izdavačka kuća Librum ima veliki udeo u slaganju moje puzle.
U vašem pisanju često se prepliću mašta, sećanja i unutrašnji dijalog. Kako doživljavate ulogu mašte u oblikovanju identiteta i emocionalnog iskustva kroz ovu knjigu?
Dobro pitanje. U mašti mogu voditi unutrašnji dijalog, a budućnost postaje prošlost koja je nekada bila koncipirana u mislima. Upravo zbog toga teško je povući jasnu granicu i reći šta je šta oblikovalo: da li mašta identitet, ili identitet maštu.
Vaš izraz deluje veoma spontan i neposredan, kao tok svesti. Kako izgleda vaš proces pisanja, da li nastaje u naletu inspiracije ili kroz naknadno oblikovanje i doradu?
Obično se to samo pojavi. Najčešće oko dva sata posle ponoći.
Pisanje često nosi i lični teret emocija. Kako odlučujete koje misli i osećanja će postati deo knjige, a koje ostaju samo vaše?
Trudim se da sve bude u moralno-etičkim granicama. Ono što bi moglo da iskvari um mlađih čitalaca svakako da će ostati samo moje.
Kako biste opisali saradnju sa izdavačkom kućom Librum i na koji način je taj proces podržao razvoj vašeg rukopisa od ideje do objavljene knjige?
Poverenje koje sam gajila nije iznevereno. Tim Libruma je od samog početka krasila struktuiranost. Prvi put sam u ovakvom procesu, kapa dole za strpljenje koje su imali sa mnom. Pomogli su da jedan pupoljak postane cvet. Narodski rečeno, iskazaću svoju zahvalnost kroz onu poznatu rečenicu korišćenu u raznim kontekstima, a sada usmerenu ka ovoj divnoj izdavačkoj kući: „Hvala Librumu što postoji!“
