Najlepše priče za decu nastaju iz svakodnevnog života. Sve je počelo pre nekoliko godina, u igri, iz dečje fascinacije velikim mašinama, zajedničkog maštanja, pevanja i pričanja priča pred spavanje. Ana Milenković publici je poznata pre svega kao pevačica, ali se njen stvaralački svet poslednjih godina širi ka najmlađoj publici. Nakon prve knjige Lav i magična slova, svojim drugim naslovom, Bager Đole, još snažnije se predstavlja i kao autorka priča za decu.
U središtu njenog stvaralaštva su zabavni junaci i njihove avanture, emocije, odnosi, greške, prijateljstvo i male promene koje mogu da naprave veliku razliku. Ana veruje da deca najbolje uče kroz primer, igru i neposredno iskustvo, zbog čega svoje knjige dodatno približava najmlađima kroz interaktivne radionice i predstave.
Sa Anom smo razgovarali o tome kako je nastao Bager Đole, zašto je važno da dečji junak ne bude savršen, šta deca mogu da nauče od svojih književnih prijatelja i kako knjiga pronalazi svoje mesto u svetu u kojem odrastanje sve više prati tehnologija.
Kako je nastao Đole i šta vas je inspirisalo da upravo jedan bager postane glavni junak vaše nove knjige?
Priča o ovom neobičnom bageru, nastala je pre oprilike 7 godina, kada je moj sin Lav imao 3 godine. Veseli dečak, kao i većina njih u tom periodu, bio je opčinjen velikim mašinama, posebno bagerima. Svaki naš izlazak iz kuće završavao se na nekom od obližnjih gradilišta, gde smo pažljivo posmatrali kako se vredno kopa, gradi, prenosi i diže težak teret.
Uveče, pred uspavljivanje, Lav je tražio da mu pročitam/ispričam priču o „bageju”. I tu se rađa ova edukativna priča, a uloge su dodeljene velikim mašina, koje su deci bliske i omiljene.
U središtu priče je drugarstvo, ali i pitanje kako naše ponašanje utiče na druge. Šta je bila glavna poruka koju ste želeli da prenesete kroz Đoletovu priču?
Glavna ideja jeste da motivišem decu da prepoznaju različite emocije; da naprave razliku između lepog i ružnog ponašanja; između plemenitosti i sebičnosti; da spoznaju da svi grešimo i da su promene moguće ako radimo na ličnom razvoju.
Koliko vam je bilo važno da Đole bude lik sa manama, koji greši i uči, a ne klasični „dobri junak“?
Đole je svako od nas. Nije savršen. Naučio je da živi na jedan određen način i nije znao za drugi. Onog trenutka kada se osetio ugroženim i slabim, kada su mu drugovi nesebično pomogli, to ga navodi na razmišljanje o sebi na dublji način. Baš tada počinje njegova transformacija.
Deca često kroz likove iz priča lakše prepoznaju sopstvene emocije i ponašanja. Šta biste voleli da mali čitaoci prepoznaju kod sebe?
Mnogo volim da pričam sa decom na radionicama. Njihova zapažanja su zadivljujuća.
Volela bih da naprave male promene u ponašanju prema drugarima, jer se možda baš iza nekog uobraženka krije stidljivko kojem treba dobar drug kao podrška… Ali tu smo i mi roditelji, da ih usmerimo i pomognemo u tome.
Danas deca odrastaju okružena velikim brojem različitih sadržaja i ekrana. Kako vi vidite mesto knjige u tom svetu i na koji način pokušavate da im kroz svoje projekte približite čitanje?
Knjiga je najbolji drug dece, od malih nogu. Kroz moje radionice i predstavu, inspirišem decu na čitanje. Tehnologija je nešto od čega ne možemo da pobegnemo, ona ubrzava mozak naših mališana, a knjiga ga usporava i vraća ga na režim mašte. Zato je važno da se druženje sa knjigom i čitanje podstiču od najranijih dana.
Da li je danas veći izazov navesti dete da uzme knjigu u ruke ili mu ponuditi knjigu koja će uspeti da zadrži njegovu pažnju i šta po vašem mišljenju čini dobru knjigu za savremeno dete?
Najveći izazov je POČETI. U tom slučaju mislim da je mudro birati knjige koje će uspeti da održe pažnju. Ono što je još važnije je da, dok su mala, deca bi trebalo da vide NAS starije/roditelje kako čitamo, jer deca uče na primeru. Svaka knjiga, koja je prilagođena adekvatnom uzrastu deteta, je dobra.
Koliko vam je neposredan kontakt sa decom važan za dalji razvoj vaših priča? Da li su vas njihove reakcije nekada iznenadile ili možda usmerile u novom pravcu?
Od dece ništa ne možete sakriti. Ona su mali skeneri za sve, prepoznaju iskrenost i dobrotu i ako vas zavole, postigli ste ogroman uspeh.
Kroz rad sa decom učim i o sebi dosta.
A sve ovo sam postigla od kada sam postala mama. Volim da se igram i kada je Lav bio mali svako naše igranje bila je neka vrsta predstave, glume, maštanja, čitanje, pevanje, komponovanje… ispiracija za sve ono što danas pružam i drugoj deci kroz interaktivne radionice.
Od Lava i magičnih slova do Bagera Đoleta vaš autorski svet se širi i dobija nove junake i oblike. Šta biste voleli da deca i roditelji prepoznaju kao zajedničku nit svega što stvarate?
Zajednička nit je toplina i emotivna vrednost, koju obe knjige imaju za mene. Mislim da u kreiranju sadržaja za decu, emocija i toplina imaju ključnu ulogu. Darujem drugoj deci ono što je i moj sin živeo dok je imao 2, 3, 4, 5, 6 godina.
Da li najmlađi čitaoci mogu da očekuju nekog novog junaka u budućnosti ili nastavak priče već poznatih likova?
Sigurno će dosadašnji junaci dobiti pojačanje, al kreativnost traži i svoj poseban trenutak da zablista, pa ću joj dozvoliti da taj momenat prirodno dođe, bez požurivanja.
A do tada ČITAMO SE, a i DRUŽIMO na radionicama.
