Mladi pisac Brane Drakulić, rođen 1997. godine u Novom Sadu, još tokom školskih dana prepoznao je svoj dar za pripovedanje i sklonost ka mračnijim, slojevitim narativima. Odrastao u Žablju, razvio je autentičan stil u kojem spaja elemente psihološkog trilera, horora i mitoloških motiva, oslanjajući se na preciznu naraciju i kompleksnu karakterizaciju likova.
Njegov roman „San drugog ustanka“ predstavlja kulminaciju ranih književnih inspiracija i potvrdu njegove ambicije da stvara dela koja nadahnjuju i istovremeno izazivaju čitaoca da preispita granice ljudske tame. U razgovoru koji sledi, Drakulić otkriva genezu svog književnog sveta, metodologiju pisanja i filozofiju kojom se vodi dok oblikuje svoje junake i njihove moralne dileme.
Roman počinje ekspedicijom arheologa Bjorna Hagena u pustinji i postepeno prerasta u kompleksan triler koji spaja prošlost i sadašnjost. Kako biste opisali osnovnu nit priče čitaocu koji tek ulazi u vaš svet?
– Ideja je bila da se čitalac dovede u pitanje: „Kakve veze ima pustinja sa hladnim skandinavskim gradom?“ Cilj je bio da se naizgled nezavisni događaji povežu kroz jednog počinioca ekstremnih zločina. U planu imam i nastavke, pisane na sličan način – spajanjem prošlosti i sadašnjosti, što priči daje dodatnu dozu zanimljivosti.
U knjizi se prepliću elementi arheološke misterije, detektivske istrage i psihološkog horora. Da li je postojala svesna odluka da se stvori žanrovski hibrid, ili je priča sama nametnula taj oblik?
– Postojala je svesna namera da se kreira žanrovski hibrid.
Grad Morkdal i likovi poput Ingmara Larsona i Sigmunda Hagena nose specifičnu atmosferu hladnoće, izolacije i moralnog raspada. Da li su taj grad i likovi metafora za savremeno društvo?
– Likovi, kao i sam grad, služe kao metafora za doba u kojem živimo. Pored toga, postojala je ideja da se prikažu i ružne strane jednog naizgled normalnog čoveka. Kao što smo imali slučaj sa Epstinom i njegovom mračnom stranom… Koliko god neverovatno zvučalo, takvi ljudi su među nama.
U uvodnim poglavljima oseća se uticaj Lavkrafta, nordijske mitologije i skandinavskog noira. Šta vas je inspirisalo da stvorite ovaj svet?
– Inspirisala me je ljubav prema skandinavskim zemljama i njihovim noirima.
Da li je postojala stvarna legenda, arheološki događaj ili istorijska priča koja je bila početna iskra za roman?
– Stvaran događaj nije postojao. Iskra koja je pokrenula ovu temu jeste mit ili legenda koja kaže da je jedan od znakova dolaska Antihrista presušivanje reke Eufrat. Zato priča počinje u pustinji, na mestu gde je nekada tekla ta reka.
U romanu se oseća precizna konstrukcija – svaka scena ima težinu i ritam filmskog kadra. Kako izgleda vaš proces pisanja? Da li prvo pravite detaljan plan ili pustite da vas priča vodi?
– I jedno i drugo. Pravim detaljan plan što se tiče likova i njihovih osobina, a potom detaljno planiram i ubistva likova. Dosta toga ipak osmislim usput, tokom samog procesa pisanja.
Mnogi autori izbegavaju prikazivanje zla u njegovom punom obliku, dok vi to činite vrlo direktno. Koliko vam je važno da čitalac oseti nelagodu, a koliko da razume motive iza zla?
– Kao ljubitelj dobrog horora, trudio sam se da napravim što jezivije scene kako bi se čitalac uznemirio. Takođe, važno mi je da pokažem da smo okruženi zlom – čak i tamo gde se najmanje nadamo.
Šta biste savetovali piscima koji žele da napišu triler ili horor roman, a da izbegnu klišee i površne zaplete?
– Savetovao bih što više izučavanja mitologije, religije i gledanja sadržaja slične tematike – dokumentaraca, filmova i serija.
Kako je izgledao proces uređivanja i saradnje sa Librum timom? Da li su neke sugestije uredništva značajno uticale na finalnu verziju romana?
– O Librumu imam samo reči hvale. To je profesionalan tim koji je ispoštovao svaki dogovor i rok. Pored toga, mnogo su mi pomogli da shvatim srž samog žanra, pa sam roman zahvaljujući tome dodatno unapredio.
Šta biste poručili autorima koji razmišljaju da svoje prve knjige povere nezavisnom izdavaču poput Libruma?
– Samo napred! Ako želite da ostvarite svoj san, Librum vam provereno može pomoći u tome.
